Pazi, to je bajka

Look for the girl with the broken smile.

24.04.2018.

Il' sve te maske kriju bol i neki sasvim drugi lik?

Svi imamo svoje maske. Godinama je ta kolekcija sve veća i raznovrsnija. Maska koja se smije dok ispod nje plačemo. Maska koja je ravnodušna dok se ispod nje raspadamo u komade. Maska pobjednika na licu nekog ko je izgubio sve. Bez maski je skoro nezamislivo, ali ko smo onda mi zaista? Neke se maske toliko stope s licem da i zaboravimo da su maske. Neke su maske novijeg datuma, npr. maska uspješnosti ili maska samopouzdanja. Dobro idu uz malo šminke i neku skupu odjeću. Neko nosi masku tuđeg lica, tako mu se valjda čini da je na sebe stavio i karakter tog nekog. Nekada nam je toliko maski na licu da zaboravimo koje pravo lice je ispod pokriveno. Strah od razotkrivanja je preveliki jer šta ako neko vidi pravo lice i ne dopadne mu se... A lice se ne skida. Taj strah nas je sakrio jedne od drugih, zbog njega smo postali daleki jedni drugima, bolesno nepovjerljivi, opsesivno oprezni. Kada bismo dozvolili jedni drugima da se zaista vidimo sve bi bilo lakše. Ipak, ni jedna maska ne pokriva oči, a kroz njih se vidi duša. Duše se, na sreću, uvijek prepoznaju, tako da je svo to maskiranje samo igra naših slabosti. Kao djeca smo koja vire kroz prstiće misleći da ih tako niko ne vidi. Svako od nas želi svoje nebo od vanile, ali nebo, kao i mi, ima svoje sive i sunčane dane. Samo treba naučiti kako s njima.


Stariji postovi

Pazi, to je bajka